Vaspitanje po srpski, domaćin i raspikuća

Mnogo je teško kad u kući nemate domaćina. Domaćinstvo propada, deca se hvataju za glavu i ništa im nije jasno, a domaćin je raspikuća. Ostavio mu otac, on lično nije ruke zaprljao da stekne, a uspeo je sve da proćerda. Jedna generacija gradi, a već druga razgrađuje. To je skoro pa 100% istina u svakom pojedinačnom slučaju. Što stekneš olako, olako i razbucaš. Da je sam sa svojih 10 prstiju stekao, umeo bi to i da ceni, ovako… pišanje uz vetar.

Ova skoro pa nepobitna istina, da jedna generacija gradi a već sledeća razgrađuje, tačna je do te mere da se veoma olako može primeniti kao 1+1=2 na sve sfere našeg života. Na porodice očigledno, ali i na firme (državne i privatne), na organizacije i udruženja, pa i na samu državu. Nemam nameru da pišem o državi i da razglabam ko bi u tom slučaju (ili u našem slučaju) bio deda koji je ostavio imanje, a ko razgrađuje. To familijarno stablo koje razgrađuje i arči zaostavštinu, dosta je visoko i razgranato, pa se ja u to nebi uplitao…

Ostavio mu tata 3 stana u BG-u, krvavo zarađena. On je bio “rabadžija” i radio ko konj da bi decu obezbedio. Sin, naravno, to ne ume da poštuje i prema tim dobrima se odnosi ko prema teretu na leđima. Zajebo ga ćale. Dobro, možda mu i jesu teret iz njegove perspektive, treba plaćati komunalije, a za tako nešto treba da se radi i zaradi, a ne da se sedi ispred dragstora i bistri dnevno-seoska politika. Da mu je makar ćale ostavio te stanove u full sređjene, kakvi su i bili pre nego je starac umro, on bi ih možda izdavao nekoj studentariji, pa ubirao neke pare, a ovako, treba da ih sredi, okreči i unese neki iole noviji nameštaj. A jebiga, za to nema vremena jer dragstor sa ladnim pivcetom radi kao i svaki dragstor 00-24h. I zapravo, koj će njemu ti stanovi? Matori je bio lud i nije pojma imao o životu. Ovaj mlađi je popio svu mudrost ovoga sveta i rešio to da proda, kako bi se bavio stočarstvom. U samom stočarstvu, da se odmah ogradim, nema i ne vidim ništa loše… Elem, ovaj pametnjaković uposli radnike, on ih plaća da ne rade, a on i dalje ispred dragstora. Lezi lebu da te jedem. Pa kad se ovce ojagnje, krave same sebe izmuzu i spreme sebi hranu i sve to donese pare, ima da se vidi ko je gazda, najveći u selu… Osim što nije… Jer da je hteo da radi, radio bi i pre toga, a iz pouzdanih izvora znam (rekla mi je jedna krava) da krave ne muzu same sebe i ne nose mleko same u mlekaru… Ne padaju pečeni pilići sa neba za gotovane….

Sledeća generacija će svakako, poučena iskustvom svog starog, drugačije da razmišlja. Ima da pale sveću ceo život onom dedi što je ostavio 3 stana od kojih je 2 stana njihov otac prodao. Mučiće se da obezbede svoju decu, jer njihov otac njih nije obezbedio već je sve popio i bio glavni zadužbinar seoskog dragstora. U toj svojoj muci, zaboraviće da vaspitaju svoju decu. Biće “Neka on ima, kad ja nisam imao. Sve ću da mu kupim, neka ima sve, ljubi ga tata”. I tako stvaraju sledeću raspekmeženu generaciju koja će za četvrt veka od tad da kaže “ćale bio lud i radio ko konj, nije pojma imao o životu. Šta mu je sve to trebalo? Meni ne treba, daj da rasprodam, pa da pokrenem neki svoj biznis. Čujem da se danas stočarstvo isplati, a i biću sam svoj gazda.” I tako priča ide u krug. Izvinjavam se pojedincima, mada su i to zapravo samo izuzeci koji na sebi svojstven način potvrđuju pravilo.

Mislim da kod nas na globalnom nivou nešto nije u redu. Iz pouzdanih izvora znam (rekao mi burazer iz Švedske), da u nekom drugom svetu, svoju decu daju na neke poslove (naravno, u normalnim godinama za to), tik da osete šta je muka i da osete svoj dinar (evro, krunu, šiling). Da nauče da cene valjda. Nije sporno da će im matori nešto ostaviti, ali treba da nauče da to ne očekuju, već da se upuste u more koje se zove život i da nauče da plivaju. U suprotnom se dave. I nešto burazer nije čuo da se tamo za peticu iz fizičkog deci kupuju kule i gradovi… Zamislite taj bezosećajan svet. Nema nagrade za vrlo dobar uspeh na kraju polugodišta? Neće da mu kupi biciklu kao nagradu? Neće. Kupiće mu po drugim kriterijumima. A definitivno će da zna, taj odvratni roditelj, da mu dete (čuj dete) u pedesetoj godini svoga života neće prići na ulici i tražiti da mu tata da pare za sladoled. Odvratni tata koji i dalje izdržava svog klinca od 50 godina. A taj klinac od 50, za svaki kolut u napred koji može da odradi, očekuje od tate nagradu, naravno kad tati legne penzija… E ovaj poslednji primer je i primer koji sam sam, svojim očima video. Taj je i inicijator ovoga teksta. Slava mu i hvala.

Baš da se čovek zapita, zar ne?

Šerovanje ili na srpskom deljenje:

One Reply to “Vaspitanje po srpski, domaćin i raspikuća”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

4 + sixteen =