Nekad, onomad, igrao sam košarku. Da, košarku. Naravno i basket, uličnu varijantu, ali sad se osvrćem na košarku. Prošlo je dosta od tad. Neke životne okolnosti i odluke su dovele do toga da jednostavno nisam imao vremena da nastavim time da se bavim, pa makar rekreativno. Sa druge strane, imam ja tu neku crtu da kad nečime ne mogu da se bavim onako punih pluća, nekako ga odgurnem od sebe, zaboravim na to. Ostane samo priča i sećanje da sam nekad nešto tako radio. Skoro sam malo okrenuo priču i rešio da počnem sa vremena na vreme da, ako ništa drugo, a ono bacam prokletu loptu na koš… sebe radi…

Continue reading