Tagblog.

Stari blogovi i njihovi linkovi

Ja sam jedan od onih što čuvaju stare stvari za zlu ne trebalo. Čuvam gomilu gvožđurije na skrovitom mestu i verujem da mi ona nikad neće zatrebati. Ali šta ako zatreba? Čuvam gomilu stare papirologije, doduše nije organizovana i uređena kao gvožđurija. Čuvam staru garderobu koju više ne nosim, a samo mi pravi gužvu… i ko će ga znati zašto sve to čuvam i zašto sam takav hrčak. Kad mi nešto i zatreba, uglavnom to ne mogu da nađem… Isto tako, čuvam stare bookmarkove u browseru, hvala je sinhronizaciji, jer da je nema, sa obzirom koliko sam puta reinstalirao sistem i menjao kompove, ko zna gde bi sve to završilo. Verovatno u nekoj binarnoj kanti, pod nekom presom binarnog smeća…

Tako danas slučajno pronjuškam po bookmark sekciji svoga browsera i na svoje veliko iznenađenje (budući da sam zaboravio na to), nađem linkove ka blogovima koje sam nekad čitao i redovno pratio. Beše to davno, nema ni veze pre koliko godina, ali nazovimo to decenijom… Nisam ni mislio da su svi ti blogovi i dalje aktivni (pa ipak, nadao sam se), ali na moje veliko razočarenje, samo par njih i dalje postoji. Brdo, ali brdo meni veoma dragih ljudi je na taj neki “tu su i čuvam ih” način, čitavu jednu deceniju i dalje postojalo, pa iako ih ja nisam obilazio nekako su bili tu. Sad je se sve to eksplodiralo u ritmu klika moga miša… Njih više nema, na moju veliku žalost. Možda ako se potrudim i nađem neke druge putanje do tih ljudi i neke druge adrese, ali ima li sad smisla kopati po prošlosti zarad neke neizvesne budućnosti? Ono što sam siguran, a to je da su i sama imena svih tih blogova probudila snažne emocije u meni…

I eto tako… Opet malo sete u .txt formatu, što bi rekli…

Svastika, kum, ujna, strina ili šurak

Ne pišem na ovom blogu dugo, nije kao da sam profi na ovoj adresi, ali već napomenuh u 1. postu na ovoj adresi, da sam nekad pisao, da je to bilo fino i da je imalo smisla… Druga adresa, drugo vreme, a to “imalo smisla”, možda je kategorija koju shvatam samo ja i možda je to samo iz mog ugla, ali dokaži ti sad matorom konju… Pa ipak, te škrabotine sa predhodnog bloga, a bilo je tu svega, stručnih stvari onih geekovskih, komentara pesama (poezije), biznisa, nisam hteo da importujem ovde. Nova kuća, novi fazon, ogradi pa gradi sam… pa makar to značilo ispočetka sve… jebe mi se vala… Nije kao da će leb od toga da mi zavisi, već od tašte. Jedino što nije tačno u ovoj priči, a to je “gradi sam”. E to neću vala.

Continue reading

© 2019 PONEDELJAK

Theme by Anders NorénUp ↑