Poenta ove priče je da treba mi lova. Jasno i glasno. Treba mi kinta da premostim sa jedne cifre, na drugu, naravno veću. To može da bude stambeni kredit, kredit za auto ili kredit za šta ja hoću, kredit za S.i.S., samo eto, treba mi bre kinta… I tako, upustih se u avanturu online pretrage zarad bankovnog kredita. Popih lekove za smirenje, naučih kako se koristi pa pokrenuh TOR, da me zbog detaljne pretrage posle ne spamuju reklamama. Namestih mašinu da ide preko 70 belosvetskih servera (neki je verovatno i server NSA-a, pa to znači da će Ameri da mi smeju ili da nam se globalno smeju kad vide za koliku mizeriju tražim kredit), kliknuh na omiljeni mi browser i otidoh na DuckDuckGo da ukucam svoj upit. Iz svega navedenog vidi se da sam preplašen samom idejom pretrage kredita po netu, a kamoli idejom da ću kredit da dobijem i da ću trebati da ga kasnije i isplaćujem… Strana mi materija rođaci, nikad nisam dugovao nikome i ništa, kao sa Marsa da sam pao… Doduše, ovi na TV-u stalno javljaju o nekom zaduženju po glavi stanovnika, a moju glavu niko nikad nije ni pitao hoće li da bude zadužena za tamo nešto, ne znam za šta…

Continue reading