Svemirdom – paralelna realnost

Svemirdom, ono čemu težimo, trajna rekonekcija sa kosmosom, njegovom energijom i višim oblicima postojanja, kako bi se čitavo čovečanstvo podiglo na jedan viši nivo razvitka. Spoznaja vanzemaljskih rasa i opstanak u jednom takvom novom okruženju za adolescentnu ljudsku rasu, predstavljalo je izazov koji vredi ispričati.

Nisam vidovit, ali neke stvari se jednostavno same od sebe prikažu… Tako sam stekao uvid u ovu utopijsku državu zvanu Svemirdom, gde je sve u najboljem redu… kriminal iskorenjen, čini mi se da ljudi više ni ne pamte značenje reči kriminal, bolesti nema, gladi… ma jok to je misaona imenica i njome se plaše mala deca kada nisu poslušna. Svi srećni, veseli i žive u izobilju, miru i slozi. Čitava populacija ujedinjena i integrisana u jednu veliku superdržavu.

Zvuči idilično, ali druga strana medalje mora da bude izrečena. Ujedinjenje je bilo uzrokovano teškom mukom, neposrednom pretnjom svemirskih stočara koji svojim stadima i krdima napadaju i prisvajaju tuđe svetove, naseljavaju i uništavaju polako. Potpomognuti naprednom vanzemaljskom rasom, neukrotivom, jako agresivnom i tehnološki naprednijom od bilo koje druge, bili su nezaustavljivi. Pre Svemirdoma, Zemlja je drhtala samo na pomen njihovog imena, ali je jedan čovek, nadljudskih sposobnosti uspeo sve to da preokrene.

Otkriće i način upotrebe novih elemenata, pokrenulo je priču oko Svemirdoma, međutim velike carine, netrpeljivost nacija, rasni i verski sukobi su konstantno pretili da trajno unište taj novi oblik tehnologije. Nekolicina ljudi odabrala je među sobom vođu, koji je već duži vremenski period završavao razne obuke i sticao veštine neophodne za dostizanje nivoa svesti gde materiju može da pomera, stvara i uništava treptajem oka, ako mene pitate to mu dođe nešto kao džedaj.

Sticanjem ovih veština i veštom primenom, ubrzo su nacije ujedinjene, granice obrisane, vlada iz senke je izašla iz iste i preselila u toplije krajeve sa umerenom klimom. Na toj umerenoj klimi počeli su da leče posledice dugog boravka u senci, jbga reuma i išijas su zeznuti, pogotovo kad zađeš u neke godine, a i svetska dominacija je jako stresna stvar. Tako veseli i srećni, ubirali su plodove svog mukotrpnog rada, koristeći prednosti nove geo-mag-mreže kojoj je sama planeta bila medijum, te su kablovi, ripiteri i ostala mrežna oprema postali bespotrebni.

Džedaj je po sticanju Sile počeo rad na uzgoju i obuci buduće generacije džedaja, ali vremenski ograničen, rezultat njegove obuke je bio sklon žestokim ispadima i greškama što je javnost Svemirdoma nekako prihvatala, prećutno negodujući. Ipak je opasnost bila velika, razmišljali su da je ipak manja cena živeti pod učenicima sklonim povremenim ispadima, nego da dozvole da im krdo uništi način života.

Pored nove tehnologije, drugi temelj države je bio žestok i planirani napad, potpomognut poslednjim pobunjenicima, koji su i prvi stradali puštanjem stočara sa krdima. Nadajući se da mogu da iskoriste stočare za stvaranje novog početka, na starim principima. Ali pogrešna procena i nepoznavanje psihologije stočara ih je skupo koštala, te je Džedaj umesto sa pripadnicima svoje rase, morao da se bori sa potpuno novim neprijateljem, koje poznaje sa časova telekinetičkog štrikanja, na koje i nije voleo da ide, ali je zato njihove žurke obožavao, pune poroka i razuzdanosti. Eh, kako ih se sa setom seća, a sada teška srca mora da im ispraši cenjenu zadnjicu u koju je pokušavao da se ušteka.

Crpeći snagu ne iz poslednjih atoma, već kvarkova i primenom opet onih veština koje mora da poseduje jedan pripadnik džedaja, uspeva da ograniči prostor na koji su prodrli stočari, međutim njegova Sila je bila dovoljna samo za obuzdavanje, ne i za potpunu pobedu. Bilo je krajnje neophodno da se pridruži neki od njegovih nespretnih, ali ambicioznih učenika.

Takvih na pretek, ali većina ih je bila za pregovore.. nadajući se da će tako uspeti da zadrže besplatnu školarinu kod Džedaja, da dobiju diplome, slikaju se za galaktičke društvene mreže, proslave sa familijom, pa onda da se obračunaju sa nadolazećom pretnjom, svi sem jednog borbenog, ali slabašnog mladića, . U stvari, njemu mesto u opšte nije bilo tu, već je na obuku upao preko veze. Valjao je sa kumom Džedaja neku robu iz susedne galaksije, jako unosan biznis, visokog rizika, te je imao kontakte i načine da mu to omogući, verovatno na nekoj terevenki u zadimljenoj sali punoj golišavih mladih devojaka i naravno one robe koju švercuju, nakon uspešno obavljenog posla.

Mladić, istripovan da je najbolji u klasi, organizuje paradu u tu čast i svečano se zaklinje Džedaju. Džedaj, nije imao srca da mu kaže da to što radi nema veze sa mozgom, jer mu je opet bio tako sladak i simpatičan, a i ćale je uplatio neku simboličnu svoticu na lični tekući račun Džedaja. Parada je održana, kamere su prenosile performans, a mladić se zakleo da će rešiti pitanje strašnih stočara i omogućiti Svemirdomu, ne samo napredak, već i ekspanziju na okolne planete za početak, pa kad to savlada, razmotriće i osnivanje intergalaktičkog carstva.

Ideja mu je bila da privoli što milom, što silom ljude u svoju vojsku, jer bez vojske nema ni onog carstva o kojem sanja. Tačno je pripremio i razradio plan kako to da ostvari, a tata mu je obezbedio i one nebeske lađe da može da se kreće sa tom vojskom gde god da poželi.

Tačno je znao šta želi i kako da ostvari u onim trenucima kada nije bio u sukobu sa samim sobom. Takve svađe su bile česte, a još češće da u toj svađi učestvuje više entiteta. Izlišno je reći da su svi ti entiteti delili isto telo. Nikad se nije znalo ko je izašao kao pobednik iz tih svađa, ali je neposrednoj okolini i dalje bio simpatičan.

Dovlačili su ljude sa ko’ca i sa konopca, voljne i nevoljne da se pridruže pohodu, koji je u svojoj glavi imao Mali Džedaj. Nije bilo važno da li imaju obe ruke, ili noge, svako je bio obavezan ko je makar u bilo kom trenutku postojanja udahnuo cenjeni vazduh superdržave Svemirdom. Da stvar bude još banalnija, organizovale su se nagradne igre gde je glavna nagrada bila oficirsko mesto u samoj toj vojsci. Moram li da pomenem da je učestvovanje u tim igrama bilo obavezno?!

Rat je besneo, razvijale su se i primenjivale razne strategije. Napadi, povlačenja, kontranapadi, bombardovanja i desanti, na sve je bio spreman, samo da pobedi. Noseći fensi uniformu, skrojenu u salonu nekog poznatog modnog brenda i plaćenu iz kase Svemirdoma, leteo je svojim lađama sa mesta na mesto, nikad ne silazeći na zemlju. Uniformama broja se ne zna, za svaki dan bar po 3, za svako doba dana.

Vojska, orna i spremna, navikla na postrojavanje i čišćenje cipela po ceo dan, uz po koju partiju basketa i naravno po neko hladno piće, provodi dane. Čas gleda sa negodovanjem, čas sa podsmehom onog Malog Džedaja, koji ih je za svoj rat u glavi okupio. Ipak bolje je da se živi sa ispadima učenika, nego da stočari zaposednu Svemirdom.

Šerovanje ili na srpskom deljenje:

3 Replies to “Svemirdom – paralelna realnost

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

eighteen − eleven =