Slavlje na veliko vol. 2.1

Saga se nastavlja… Posle duže pauze prouzrokovane radioaktivnim raspoloženjem, koje je prouzrokovano radioaktivnim poslom, iz čega neminovno zaključujete da radim u nuklearnoj elektrani, rešio sam da se vratim melemu za rane, tj. pisanju na blogu. Nije kao da me dugo nije bilo, recimo da se predsednik naše divlje zemlje hajdučije za to vreme pojavio na TV-u samo jedno 7523 puta. Taman toliko da moja deca više vole njega da gledaju na četvrtastom sokoćalu nego li crtane filmove. Pa naravno kad su crtaći visoka filosofija i kud i kamo ozbiljniji od njega… on ih nekako više zabavlja, a to nije slučaj samo sa mojom decom… Slobodna umetnička procena, možda i nisam u pravu…

Elem, vratimo se u realnost… Moram da dovršim tutorijal vezan za slavlje, nije redno da uskratim ljude za to životno iskustvo… ili neiskustvo… Pisao sam skoro šta je sve neophodno za jedno veliko slavlje na Balkanu, pa mi ostaje da produžim i završim svoje lepo utkane misli.

Klopa i piće:

Kad obezbediš salu i muziku, lepo bi bilo da organizuješ i neku klopu kako gosti nebi pocrkali od gladi. Ja nisam pristalica fensi veselja i uticaja zlogrdog zapada, stoga ne očekujte da u meniju koji ja smatram za idealnim vidite paradajz na roštilju i pohovane tikvice u marinadi od magarećeg mleka. Nema te fontane od čokolade i brokolija koji može da nadomesti moje balkanske porive. Jes’ vala, da neće možda pohovani biljni sir da mi zameni sarmu? Aaaaaaaaaaaa, zajebi to uštogljeno veselje. Drugo, dok ne pređem na samu klopu, moram da se osvrnem na ono što zovu “švedski sto”… Da me maneš sa švedski stolovi… da me zajebeš sa ustajanjem sa primarnog astala da bi otišao ka sekundarnom i tamo čekao u redu ko u studenstkoj menzi kako bi zaboo pileće krilce i dva lista zelene salate…. Ne želim tuđe uznemiravajuće i osuđujuće poglede ka mom tanjiru i veličini mog stomaka. Ne želim da čekam ko će da ispadne “stidljivko” i prvi ustane i krene ka šveđaninu… Za sve to me zabole surla. Šveđane u švedsku, a naše astale nazad. To bi odprilike bio i moto moje predizborne kampanje ako bih se ikada kandidovao za nekog ili nešto. Od stranih izuma priznajem samo poljski wc u krajnoj nuždi (čemu to valjda i služi) i finske kernele na operativnom sistemu. Verujem da priznajem i neku marku automobila, ali to je priča za sebe, pa da ne mešam sad italijanske žabe i norveške babe u isti lonac.

Pa krenimo redom…

Meze:

Meze mora da bude bogato, servirano kako god hoćeš, ali mora da preliva tanjir ili oval. Da se jetra ne uplaši od količine rakije koju treba popiti uz meze. Meze mu tu dođe kao potpora za jetru, čista medicinska preventiva. Drugo, meze deca najviše jedu, pa nek se i oni nakrkaju kako valja. Ako mene pitate, meze bez pihtija je samo polovična rabota, za ostalo, snađite se i sami vala. Salata uz meze se podrazumeva. Gibanica je neizostavna. Belolučana paprika po želji.

Čorbice:

Može… a i ne mora bit. Volim čorbicu, al mi zatrpa stomak koji u tom periodu veselja već krenem da tovarim pivom. Može teleća, da me ne krize savest i tik da isprljam kašiku…

Sarma:

O sarmi neću da trošim reči. Kad me pozovu na slavlje, prvo što pitam hoće li biti sarme. Od odgovora zavisi hoću li ih udostojiti svoje prisutnosti. Ako nema sarme, mogu slobodno da napuste moju prisutnost. Ako je veselje bez sarme, tamo ne idem, pa makar bilo i moje veselje. Štrajkujem zbog sarme! Ovo bi ujedno bio i moto mog sindikata u firmi koji činim samo ja. Ne da radim ako nema sarme…

Njegovo veličanstvo, pečenje:

Tu već nema zajebancije. Nije da roštilj ne može da prođe, ali ako si gazda, budi do kraja… 100kg krme + 100 kg janje i Bog da te vidi…. i verovatno kardiolog za par dana, ali znaš ono, “kako bi se inače pa videli”… Neka krcka i samo da krcka i da ga ima dovoljno da se dopunjuju ovali. To je već i vreme za belo vino, pa mora sve da legne kako treba. Slano može da bude, a ako lokalni “pekar za prase i janje” nije odradio taj deo posla kako valja, onda obavezno himalajska so, nek bude nešto i zdravo na meniju…

Elem… Kategorija današnje teme je bila “Klopa i piće”, a ja stručno budi rečeno, odoh u /dev/null kad je piće u pitanju…. Sad ostajem dužan za dopunski tekst i o piću…. Možda je tako i bolje…

Šerovanje ili na srpskom deljenje:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

eight − four =