Sarma, kupus i meso ali i pirinač

Da, sarma…. Određeni stalež ljudi u Srbiji jede kupus, drugi pak meso, a u proseku svi jedu sarmu. To me podseća na tragikomediju izračunavanja prosečne plate u Srbiji. Neki imaju minimalac, neki plate po EU standardima, a u proseku živimo bolje od Makedonaca, Bosanaca a možda i Hrvata. Taj prosek raste iz godine u godinu i sve nam je bolje ili će biti, tu je iza ćoška, za par godina. Mesa sve više, kupusa sve manje, sarme sve veće i mesnatije i krivulja ide na gore jer džepovi su sve dublji i dublji. Najveći problem nastaje zbog pirinča, ta kategorija nije uzeta u obzir uopšte. A ja lepo kažem ženi da zajebe pirinač kad pravi sarmu jer me muči gorušica od njega. Posle treba da guram ruke u svoje sve dublje džepove i vadim sve vrednije novce za kojekakve lekove za gorušicu. Znači matematika je jasna, pusti pirinač, sarma je bez njega bolja… i plate veće… i krivulja gore… i popularnost bolja… zar je malo?

Elem… Svaka dobra domaćica zna da sarma bez pirinča nije sarma. Ako se sarme spremaju za užu porodicu, onda se u smesu ili ti fil za sarmu, ipak stavi malo, makar kafena šolja pirinča. Malo, skoro pa samo da zamiriše. Da zabeli smesu, da ne bude monotono od toliko mesa. Takođe, kad domaćice prave sarmu za slavu, a slave su nam ko nekad ispraćaji u vojsku ili ti danas sve više popularna punoletstva, sa po minimum 100 gostiju i tri dana jahanja domaćinove rakije, onda pirinač ide u većoj količini. To svakako jer je pirinač jeftiniji od mesa. Ušteda bato, ne znam kolika ali ušteda. Prevedeno na bankarski jezik, kamatica mala, ali ubitačna. Jebitačna. E sad, kad sve to prevedem u gore spomenuti jezik stand up komičara koji govore o proseku plate sa ponosom u glasu koji se može porediti sa ponosom Titovih pionira (izvinjavam se onima što ne doživeše tu svetkovinu aka biti Titov pionir), nešto mi nije jasna matematika… A gde su tu cene koje skaču, meso skuplje, kupus isto, a bogami ni pirinač nije jeftin? Gde je tu ona otrcana potrošačka korpa? Jednom rečju, gde je bre u toj matematici bilo kakav rashod, što samo o prihodu bulazne? Znači, nekad sam imao platu 200€ i mogao na more sa njom, a sad imam 350€ i mogu u Banju Vrujci, možda…. Ta neka srednja merka bi se verovatno zvala standard, jelte? A kud se dede standard? Nigde. Tu je, u proseku je standard takav da svi jedemo sarmu, ali pitanje je samo ko jede kakvu sarmu.

I tu se problematika sarme ne završava. Pitanje kupusa, njegovog kvaliteta, da li se koristi kiseo ili svež, sve to rađa cepanje atoma u mojoj glavi. Koji pirinač, da li kineski sa primesama plastike ili Kočanski, skoro pa domaći? Bio nekad domaći… Sad od njih bolje živimo, neka im pirinač. Meso? Potpuno kategorija za sebe… Svinjsko? Govedje? Pa sad tu ima junece, govedje, zavisi od godišta, želje mesara da te ne obrlati, svežina, ovo – ono. Mešano meso? U kojoj razmeri mešano? Da li dodati slaninicu u lonac? Pih, čist luksuz.

I eto tako… tako stoje stvari o sarmi. Nek jede ko kakvu može ili mora. Kaže mi burazer od tetke da šveđani baš prave dobru sarmu!? Nisam probao, ne znam, jebem li ga. Možda im je kupus kvalitetniji ili pirinač lakše kuva? Možda kuvari malo manje kradu na mesu ili manje kenjaju kako je sarma iz godine u godinu bolja, a više rade, na toj sarmi, jelte… Da, sarma…

Ajd pa srećan vam vikend! Uskoro će ponedeljak….

Šerovanje ili na srpskom deljenje:

One Reply to “Sarma, kupus i meso ali i pirinač”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

nine + 19 =