Računovođa, mašinovođa, mašinoračunovođa

Zabludele misli u dockan sate

Šta znači biti računovođa? Voditi neke račune? Voditi računa o nečijim računima? Biti vođa među računima? Voditi računare? Računovođa se rimuje sa mašinovođa. Jedan vodi nekakve mašine, drugi vodi računa o računima. Mašinoračunovođa vodi računa o mašini i mašinski obrađuje račune. Da ga j**em, neka matematika 100% jeste… E tu sam dobar. Stigao sam do republičkog takmičenja iz matematike u osnovnoj školi. Sve do republičkog takmičenja po dva zadatka sam na svakom predhodnom takmičenju prepisao, a jedan sam zadatak i sam uradio. Verujem da su ona deca od koje sam prepisivao daleko dogurala u životu, možda i oni vode računa o tuđim računima ili računarima kao računskim mašinama? Možda su sad ponosne mašinovođe računara? Ne znam, nemam pojma gde su sada… To što sam prepisivao, to se zove snalažljivost, to je takođe bitna osobina onoga koji treba da vodi računa o nečijim računima na mašinama i mimo mašina. Na republičkom sam pukao. No dobro, ne želim da se na republičkom nivou baš bavim mašinama i računima… Zadovoljiću se lokalnim računima i lokalnim mašinama.

Čini mi se da se da sam pravi materijal za posao mašinoračunovođe? Skoro pa kao ona dobra deca koja su znala matematiku, al nisu znala da sakriju zadatke. Možda oni i nisu tako dobro prošli u životu kad nisu znali da mi ne dozvole da im pokradem znanje računskih operacija? Nego, kad mogu doktori, ministri, razni kvazi dipl. seratori, zašto ja nebi mogao da radim posao o kome apsolutno pojma nemam? Ili posao koji ne postoji? Pa naučiću majku mu… naročito ako takav posao ne postoji! Kad mogu svi u ovoj zemlji da se bave svačime, mogu vala i ja. Kad može mesar da bude pravnik, mogu i ja da budem mesar. Zakolješ, središ, odradiš šnicle i to je to. Matematika prosta kao onaj jedan zadatak koji sam znao da odradim i koji nisam prepisivao na takmičenjima. Samo što ja to neću. Neću da budem diplomirani mrtvozornik svinjama, hoću da budem nečiji računarski mašinovođa. Računovođa. Vođa mašina. Terminator. Kad može da postoji zanimanje profesionalnog političara, mogu i ja da budem nešto profesionalno. Nešto bezveze, al sa zvučnim imenom. Pa da mi se tata diči i kaže, hej bre, moj je sin računovođa, hej! On radi sa računima, nije to mala stvar. Treba to sve složiti da se račun i računica poklope sa računima računskih operacija! I sve da bude tačno u račun bre! Ili, moj sin bre mašinski mašinovodi mašinama, bre! Mašina od čoveka, krv mu ko tovatna mast! Ali ne, hteo sam ja da budem nešto društveno korisno, da se bavim nečim što postoji… A mogao sam lepo da izmislim zanimanje, diplomu, posao i da budem recimo “diplomirani terminator računa mašinskih računara u računarsko mašinovođskom sistemu za obradu računica mašinama”

I eto tako… Računovođa se inače sad zove administrativni radnik ili poslovni administrator, a administraciju ne volim. Volim samo račune (koje ne plaćam ja)… i računare… Poslove ne volim. Ne volim ni teške mašine. Znači uklapam se skroz u profil svog izmišljenog zanimanja. Odo da se prijavim za posao. Šaljem CV.

Šerovanje ili na srpskom deljenje:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

4 + 13 =