Skoro sam pisao na temu kako bih voleo da odvojim vreme, pa da se malo posvetim košarci ili u najmanju ruku, samo bacanju lopte na koš. Čvrsto sam rešio i ne odustajem od toga, ali karma, sarma, tj. verovatno nešto čiji je naziv imenica ženskog roda, ne da mi mira. Sudbina, sudba… udba… Jebem li ga… Na svaku moju dobru nameru, nešto se ispreči. Kažu ljudi “put do pakla popločan je dobrim namerama”. E sad, ja ne otidoh tako daleko, al’ da sam pogubio živce i počeo opet da razmišljam o onom mom pararelnom univerzumu, to jeste…

Reših čvrsto da ispunim ono što sam sebi obećao, pa reko da prvo izvršim pripreme. Patike, trenerke i ostalo imam, naravno, ali nisam imao košarkašku loptu. Kad smo bili klinci, te lopte smo kupovali u Tigru. Skupiš neku kintu od užine što pretekne, što pretekne od užine za jedno pola godine, da budem tačniji i odeš u Tigar da kupiš loptu za basket. Uđeš u prodavnicu koja odiše svežinom nove gume, pa onda pogledaš različite nijasne i promere traktorskih guma, baciš pogled da nije Tigar počeo da pravi neke sportske opanke, preskočiš red automobilskih spoljašnjih i unutrašnjih guma, guma za bicikle, freze i ostale mašine i onda dođeš do njenog veličanstva, police za lopte. Jedan “polufudbal” i dve košarkaške lopte različitog kvaliteta. Ja sam uglavnom imao kintu za onu manje kvalitetnu loptu i hteo to da priznam ili ne, žudeo sam za onom boljom. Pih, šta ti je detinjstvo. Ko zna kako bi ovu ispovest sad Frojd protumačio… Sa aspekta lopte kao okruglog objekta, mislim da mogu da naslutim na koju stranu bi njegova psihoanaliza tekla, ali to sad i nije poenta moje priče. U ostalom, Frojd nikad nije igrao basket, tako da za njega ovde mesta nema…

Da se vratim priči, znači lopta… Odem da kupim loptu. Ne sećam se kad sam zadnji put video Tigar prodavnicu, a u duhu ove tranzicije što nas snašla, sportskih prodavnica stvarno ima na sve strane. Ne prodaju gume i opanke (mada danas neke patike izgledaju i gore nego pirotski opanci), ali zato lopti ima na pretek. I sve strane marke a to nekako uliva poverenje, zar ne? Pa valjda znaju ovi po amerikama sa kojom loptom treba da se igra? Znaju. Pa kad znaju, ja sam čvrsto ubeđen da su u duhu poslovne saradnje, objasnili kinezima kako da te lopte naprave. Kinezi i nisu neka košarkaška nacija, ali objasnili im ameri valjda. To okruglo, to čvrsto, obim toliki i toliki, ventil dobar, lepo na oko i nadasve kvalitetno! (Opet se setih Frojda u ovom opisu lopte, e ‘bem ti mene… 🙂 ) Kinezi i kvalitetno? Pouzdano znam da to može da bude pravičan spoj, ali izgleda da kad su ove lopte u pitanju, to i ne ide baš najbolje. Svakako, iz ove ste priče shvatili da je svaka lopta koju sam pogledao bila kineske proizvodnje ali brend strani, uglavom preko bare. I kupim loptu, strendžerska, neću da blatim brend jer verujem da oni sa mojom sudbinom, sudbom ili udbom nemaju ništa. Plaćena ko omanje prase za slavu. Ili dobar ručak sa sve bakšišom za pevaljku. Pa recimo da je plaćena ko gorivo do mora, ali ne i za nazad. Znači dve lopte = put na more i nazad.

I tako, puna srca i praznih džepova dođem kući sa svojom novom loptom. Bolja je od one iz Tigra, pa čak i od one kvalitetnije. Uh sreće i radosti, uspeo sam da odvojim toliko kinte što je preteklo od užine (to se danas još zove i kućni budžet), pa da kupim deci (čitaj sebi, ovo deci samo da opravdam trošak) jednu loptu kako treba. Kad ja nisam imao, neka moja deca imaju. Ostavim loptu da se prilagodi kućnoj atmosferi, da se upozna sa ženom i decom, navikne na njih, pa reko ajd za neki dan da iskočim da se sportski konsolidujem. Kad ne lezi vraže, sutra ujutru, dok sam obavljao svoje jutarnje rituale, krajičkom oka vidim lopta mi nešto snuždena, kao da je pala u depresiju i ne sviđa joj se novi ambijent? Ladno lopta ispustila, smekšala… Pa bre čoveče, nije bačena ni jednom na koš, ma šta bačena, nije joj ništa rađeno… I tako, loptu pod mišku, račun sam hvala Bogu sačuvao i nazad u ovu tranzicionu sportsku prodavnicu. Idem ka prodavnici a uzdišem za Tigrom. Ovo se u Tigru i sa njihovim loptama nikad nebi desilo.

Dobar dan, dobar dan, takva i takva stvar, lopta ispustila, nisam je ni bacio na koš, nismo je šutirali, nismo sedeli na njoj da ne postane jajasta, evo izvod iz matične knjige rođenih, potvrda iz kreditnog biroa, dedin ček od penzije, administrativna zabrana i menica… sačekaću u red da mi izvadite krv, a dok se to ne završi spremite poligraf. Dragi korisniče, prošli ste sve naše provere, možete da uzmete drugu loptu iste marke, samo iz magacina, ova je imala defekt. Znate uglavnom su defektne te lopte koje kinezi prave u trećoj smeni. Jel vidite ovde broj 3? E to vam je oznaka da je treća smena pravila, a znate kinezima se po nekad spava, pa fušerišu. Bezveze, mislim se, spavaju na poslu… Ko da im 3$ mesečne plate nije dovoljno, pa još fušerišu. A hteli bi naš standard? A ceo svet zna da smo mi pioniri sad, po tom, jelte, standardu i BDP-u i tako nekim skraćenicama koje se ovih dana čuju na TV-u. Nema brajko, nema… I tako, uzmem novu loptu i odnesem je u svoj skromni dom. Nova lopta, novo upoznavanje sa ženom i decom i pride objašnjavanje deci da je ona stara otišla na nebo, u raj za lopte… Znači muka je ovaj sportski život.

I eto tako, zadovoljan sobom, ponovo sam maštao da ću za neki dan da bacam cenjenu loptu na koš… Nastavak sage sledi u sledećem tekstu… Priči nije kraj, protiv mene i moje sportske želje su se urotile neke nezamislive sile… Stay tuned…