Prekovremeni rad

Dođe petak, a sa petkom dođe i Petko! Znam da ste očekivali da možda ide ona čuvena “uvalim ti metak”, al’ metak za metkom uglavnom, da me izvinete na izrazu, prima Petko. Ko je sad pa taj nesrećni Petko?! Život mu ide glatko, preživljava od danas do sutra, reklo bi se i jedan od srećnika umuvanih u javni sektor koji nadljudskom snagom, poput one iskazane u filmovima MCU i DCU, održava našu državu i njen tako često pominjani BDP na stabilnom kursu napretka… Međutim ta tolika sreća gde počinje tu se i gubi, maglovite su te granice… Još uvek ih tražim, igrajući ono čuveno kolo dva napred, dva u mestu, dva nazad, a možda i više u nazad. Baš zato Petko u petak dolazi na Ponedeljak.

Petko je činovnik nižeg ranga, referent za sve i svašta, zavisno od situacije, raspoloženja nadređenih, naravno horoskopa, rasporeda planeta, zvezdi i naravno one crne mačke koja mu redovno pređe put svako jutro dok, u polu snu, pešači do posla. Godinama u nazad vredno i marljivo radi, trudeći se da se ne zameri istim onim nadređenima iz prethodne rečenice, kolegama koji po kancelarijskim kuloarima vole da opletu po redu i poretku, pa i po samom Petku. Da, pogodili ste, Petko je jedan od mora činovnika koje cimaju raznoraznim ograničenim ugovorima i kada se nakupe dve godine, bude otpušten. Početna euforija sa novim poslom i ljudima se davno potrošila. Glupava birokratija nagrize tu euforiju kao gubar šumu. Vrlo često se pita u čemu je poenta dolaska na posao, i to je nekako blago rečeno.

Dolazim polako i do situacije koja je kulminirala ovih dana. Dobiješ odluku za prekovremeni rad, ponadaš se najzad neki dinar više u džepu da se prezimi od prvog do prvog, al ne lezi vraže… Uredno zadržavanje na poslu i nakon radnog vremena, vršenje poslova koje niko drugi ne želi nisu dovoljni da se Petku taj isti i isplati, jerbo Petko spada u rang magaraca koji su tu samo da tegle. Vele mora da se pazi na to šta će drugi da kažu, jer ako kažu nastaje haos, izbija obojena revolucija i razmatranje preko kojih to veza je Petko mogao da dođe do svog zarađenog dinara. Da nije možda nadređenima kosio travnjak popodne, ili možda u radno vreme? Kad li je onda stigao kad je ceo dan bio na poslu i pride kuvao kafu svima?! Da nije možda neki čudak pa ima onaj uređaj za pravljenje identičnih kopija sebe? Da nije krečio stan šefu, il’ se i sam raskrečio? Da nije možda podmitio Miću iz kladionice s masno prase, pa mu ovaj sredio kod šefa? A možda tetka iz Kanade? Mora da je to… Tolika pitanja u jedinici vremena ne može ni ona zverka u Briselu da obradi i odgovori, ali cilj je samo jedan i uvek isti… Zašto Petko da se navikava na dobro, pa da dospe u rang onih što kuloarišu, posle mora da prođe inicijaciju kao da ulazi u masone, jer državna služba je to j***o te!!! Kada se treseš šalteruši, zamisli kakvu moć ima onaj ko sedi u memljivoj, prašnjavoj kancelariji zatrpan tonom papira… Možda može da stupi u kontakt s onozemaljskim, možda da isceljuje šuljeve, ko bi ga znao, ali nivo je to! Ne, mora da se neko gazi i pljuje, obezvređuje i iskorišćava, jerbo tranzicija je to bato…

Tako Petko dođe na ponedeljak baš u petak… a sad vidimo se, možda se sretnemo baš u kafani, il na ulici, pa se prepoznamo i svakako drmnemo neku da ubijemo i ono malo zdrave sive mase, dok nam holesterol raste.

Šerovanje ili na srpskom deljenje:

2 Replies to “Prekovremeni rad

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

8 − 1 =