Nekad i sad…

Nekad, onomad, igrao sam košarku. Da, košarku. Naravno i basket, uličnu varijantu, ali sad se osvrćem na košarku. Prošlo je dosta od tad. Neke životne okolnosti i odluke su dovele do toga da jednostavno nisam imao vremena da nastavim time da se bavim, pa makar rekreativno. Sa druge strane, imam ja tu neku crtu da kad nečime ne mogu da se bavim onako punih pluća, nekako ga odgurnem od sebe, zaboravim na to. Ostane samo priča i sećanje da sam nekad nešto tako radio. Skoro sam malo okrenuo priču i rešio da počnem sa vremena na vreme da, ako ništa drugo, a ono bacam prokletu loptu na koš… sebe radi…

Nekad, onomad, svirao sam gitaru. Za svoju dušu, u bendu, za društvo, kako god. Nisam bio sjajan u tome, ali sam voleo to. Neke opet životne prilike dovedoše do toga da više ne sviram. Ni za svoju dušu, ni za druge. Gitara je svaki dan pored mene, bukvalno na dohvat ruke. Vrlo, ali vrlo retko uzmem je, odsviram tričavih tri minuta i neka nervoza me pojede, valjda jer i ono malo što sam znao da odsviram, sad ne znam. To je sad više mučenje duše nego neka zadovoljština. Planiram i za to da nađem vremena.

Eto, malo sete u slovima… Uskoro će vikend, ajd zdravo.

Šerovanje ili na srpskom deljenje:

One Reply to “Nekad i sad…”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

seven + 11 =