Moj je fiksni baš fiksni

Danima sam nešto zauzet poslovnim jurnjavama, te trči po ovo, te dogovaraj se sa onim, te provedi ovog, te ispoštuj onog, prevedi ovo, zasadi ono, potpiši sa njima… prava mala privatnobizniska kataklizma… Sve to podrazumeva celodnevno držanje mobilnog telefona, pa osećam kao da mi je ta meni draga spravica nešto kao treća ruka, jednostavno ga ne ispuštam, sraso je uz mene… Razmišljam danima o bluetooth slušalici, ali neću da ličim na one selje što sede sa društvom i pričaju dok im sa uveta viri neko geekovsko čudo… Pa sam onda razmišljao o istoj toj plavozubnoj konekciji u kolima, jer neminovno je da me jednog dana gospoda plavci oderu ko jarca što tu svoju treću ruku držim drugom rukom dok prvom rukom menjam brzine, a volan drži zemljina teža ili neka druga sila… I ne samo što će plavci da me skembaju, ne daj Bože napraviću neko čudo… Nisam savestan uopšte, moram da priznam iliti ispovedim se ovde i sad… E sad, kao dodatak na sve to, moj auto je takva kršina da nema opciju da pušta ni audio kasete, a kamoli da negde nakačim bluetooth nešto zarad nečeg…. Jedino što bih mogao da stavim u moj automobil je verovatno gramofon, pa da na to nakačim neki “slobodnoruki” uređaj za telefon… ??? I tako, tik da objasnim kako mi teku dani…

I dobro, ajd sad, poenta je da sam dosta zauzet ovih dana i da kući dođem baš umoran…. Bacim sokoćalo od mobilnog negde gde stignem, ubijem mu sve žive konekcije i nadam se miru.… Onda odem u svoje odaje iliti u svoju sobu. Na ulaznim vratima unesem 128-bitni password za ulaz, skeniram zenicu oka svoga, zveknem otisak prsta, popiškim se u posudu zbog DNK-a, pa kad prođem sve sigurnosne mere, sednem za komp i otvorim pivo… Za otvaranje piva nemam nikakvu sigurnosnu proceduru, mada bi mi žena rado uvela i to. I onda se napokon opuštam… pogledam šta ima novo po svetu, koliko je Jokić koševa dao, gde je sve bio naš preCednik, kako se sprema neki kineski specijalitet, zašto su mačke bolje od pasa, kako se sadi paprika, kako se prave sarajevski ćevapi, zašto je Ubuntu bolji od Windowsa, zašto je pametno imati privatno osiguranje, ko je koga na estradi, zašto je more slano… i tako, rekao bih standardne stvari koje ljudi gledaju po netu…

Zvrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr, zvrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr…. Nešto zvoni usred moje sobe??? Okrećem se, tražim izvor tog mističnog zvuka, hvata me panika… Ko je probio enkripciju, kakav su mi uređaj uglavili u sobu? Šta se to čuje pobogu? I odakle? Poznat mi je zvuk, podseća me na detinjstvo…. Zvrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr, zvrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr… Histerija, dođe mi da čupam kosu… nelagodan osećaj…. I onda muk…. Možda je do piva, možda kombinacija umorna čoveka i za naše standarde visokog procenta alkohola u pivu, moje umorne sive ćelije dovodi u neko stanje u kome čujem neko zvrndanje??? Bacim pogled na limenku, tražim nus pojave i kontakt doktora za indikacije, ali nema bato…. Proizvedeno po licenci, prave ga neki levaci koji i nemaju vodu uopšte, pa se zamislih, kako oni uopšte prave pivo bez vode…. Da nije opet neka hemija, neka voda u prahu ko ona jaja u prahu iz vojske, ali ne može i za ta jaja trebala voda… pa obećam sebi da neću više da pijem to pivo i… zvrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr, zvrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr…. Evo ga opet…. Ma nisam puno popio, ne verujem da tako brzo deluje majku mu?

  • Zete, zvoni fiksni telefon! Kad si ženio moju ćerku nisi bio toliko gluv?!
  • Taššššššta, kako si ušla u moju sobu? Šifra, zenica, pišaćka, otisak… kako bre???
  • Ne lupetaj i ne izvodi! To što naguraš dečiju biciklu na vrata ne znači da ne mogu da uđem, a drugo, jesmo se lepo dogovorili da ovo nije samo tvoja soba, već po potrebi i firmina kancelarija? I daj javi se na taj fiksni više, aman!!!
  • Halo?
  • Dobro veče, vi ste srećni dobitnik muda mast propast… trala, lala, lalalalal…. pljeskavica, stranka, evropska unija… par hiljada vi nama, mi vama ništa, pljeskavica, muda mast propast…
  • Hvala vam gospođo… ne želimo gospođo… drugi put gospođo… ne gospođo…. odjebi bre gospođo, razgovaram ovde sa taštom, ne prekidaj me… Tu-tu, tu-tu, tu-tu…. A ti tašto, ostavi me na miru malo i nosi ovo zvrndavo čudo iz moje sobe. Stavi ga recimo u kadu ali pod uslovom da je pre toga napuniš…
  • Ne mogu. Ne stiže kabal toliko… Kad nisi hteo da kupiš bežični, eto ti sad… a lepo te moja ćerka molila… A meni ne smeta, ovaj me podseća na moju mladost….

A meni u glavi nešto tu-tu,tu-tu,tu-tu….

Šerovanje ili na srpskom deljenje:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

eleven − 6 =