Legenda o centralnom grejanju

Kaže legenda da je čovečanstvo krenulo napred, ili ti savremenim rečima objašnjeno “u bolju budućnost” kada je ovladalo tehnologijom paljenja vatre. Onda je došao točak i eto danas smo stigli do planiranja baza i kolonizacija Meseca i Marsa. Koje li će budale da idu tamo, pa da ih pojedu ljigava, zelena čudovišta sa zubima k’o u dinosaurusa i pipcima kao hobotnice? Zar ne gledaju šta serviraju svi ti filmovi?! Nego to je druga tema… vratimo se na vatru…

Od pećinske vatre, preko ognjišta i rimskog podnog grejanja do današnjih toplana i toplifikacionih sistema dug je put. Čovečanstvo je uznapredovalo, ljudi nikad deblji i slobodno mogu da kažem manje ljudi… Shodno tome, čini mi se da po gradovima sve se manje ljudi ogreje korišćenjem usluge centralnoga grejanja. Tog savremenog čuda, koje olakšava život. Kako? Ne moraš da cimaš Milojicu da ode do obližnje (obično državne) šume, nacepa jedno 20 kubika, pa ti ih i dotera do doma. Međutim, kada ih dotera dolazi do druge dramaturgije, cepanje i slaganje koje izgleda kao velika bitka gde domaćin vitla sekirom i cepa trupce k’o Kraljević Marko nejake Turke… Dakle, savremen čovek lišen varvarskog vitlanja sekirom uredno može da sedi u udobnosti fotelje, cirka pivo, briše mrlju od naručene pice sa majice “a la bijem ženu” i uredno mota kanale distribuirane putem najsavremenije tehnike zvana optičko vlakno…

Tu dolazimo do druge strane medalje. Čudo tehnike zvana toplana i toplifikaciona mreža, stare i više decenija, a uživo skupa izgledaju kao drevni artefakti nepoznatih civilizacija, slabo obavljaju tu funkciju… Prvo, mlađi asistent menadžera na lopatu koji sedi na gomili uglja i loži kotao u pauzi između motanja duvana i roštiljanja u pogonu, često i zaboravi šta treba da radi. Drugo, da ne grešim dušu, verovatno je i njemu muka kada veliki brat dotera blato, jer se ovaj utalio i kaže mu strogim, ali odlučnim tonom: “Loži!” , dok štipka sekretaricu u službenome autu, upeglanom i tek izašlom iz fabrike. Treće, nedostaje nam i onaj middleman po naški poznatiji kao majstor. Savremeni kauboj koji vitla motorcanglama i francuskim ključem kao Džon Vejn revolverom, koji kada ti dođe u kuću veli: “Cccc c ccc, ne valja ti ovo druže, ja mogu samo da ti ga zategnem, pa kad stignem će ti ga opravim…” Dođeš u situaciju da ga pojedeš sa sve vojnom opremom i konjem koji ga verno prati i ćuti dok klima glavu i smeška onako tupavo…

I tako, grejanja čas ima, čas nema… Uglavnom bude da kada ti treba, tad najviše i omane, pa se ili smrzneš ko pile (da ne koristim neku drugu reč) ili uredno koristiš usluge EPSa pa se cela familija zgura u jednu sobu i igra domine ili karte dok ogovaraju onaj drugi deo familije ne bi li se ugrejala srca i smrznuti ekstremiteti dok napolju idilično pada sneg… Ponedeljak nikako da prođe, a uzgred je i 1. april…

Šerovanje ili na srpskom deljenje:

One Reply to “Legenda o centralnom grejanju”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

twenty − 16 =