Kupovina novog automobila

Nemam ni 5 ljudskih strana na blogu, a već u par navrata švrljah na temu novih i polovnih automobila… Neiscrpna tema, dakako… Na kraju krajeva, klasična muška tema za ubijanje vremena. Ko o čemu a mi muški o konjima, kubikaži, potrošnji, limariji… Sve ovo, naravno, nije čudno ako se uzme u obzir da smo mi na Balkanu ovu temu doktorirali i na tu temu znamo više nego bilo koji drugi narod na zemlji. To svakako i iz razloga što smo mi Srbi najstariji narod na planeti i sve što postoji naše je i sve je najstarije. Tako recimo, naše je pismo najstarije i nama pripada prva pisana reč, a ta je reč verovatno bila Volkswagen, pa onda sve ostale reči i izumi. To vam je kod nas išlo recimo nekim ovim redom:

  • Volkswagen
  • Automobil
  • Plivajući zamajac
  • TDI
  • točak
  • predizborna kampanja
  • vatra
  • luk i strela….

Shodno predhodno napisanom, očekujemo samo još da se nađe neka pećina naših dalekih predaka, a u toj pećini crtež ponosnog srbina iz praistorije sa svojim tadašnjim modelom Golfa. Na slici šajkača, šljivka i Golf. Ko zna, sa obzirom da su to po našem srpskog cenjenom mišljenju neuništivi automobili, možda u toj pećini nađemo i savršeno očuvani primerak tog istog Golfa. Znaći kičma može da strada, rakija da se popije ali Golf ne propada nikad.

Zapričah se pa promaših slobodnu temu. Nije mi namera da blatim cenjene ljubitelje gore pomenute marke automobila, jerbo i sam sam ljubitelj iste, ali je ta ljubav kod nas prerasla u nešto više, rekao bih skoro pa u dogmu… Elem, da se udubim u zadatu slobodnu temu, kupovina novog automobila… Pokloni se i počni…

Ko kupuje novi automobil? I pored cenjenog mišljenja većine našeg javnog mnenja, novi automobil ne kupuju bogati ljudi. Kako to? Pa lepo prijatelji, lepo… Ako uzmete u obzir da je učešće za jedan prosečan novi automobil (sami izaberite koji, i20, Fiat Tipo, Dacia Sandero, Logan…) do 3000€, jasno je da novi automobil kupuje onaj ko nema pare. Za cenjenih 3000€ se ne može kupiti dobar polovni automobil. Drugo je i pitanje da li uopšte postoji tako nešto kao “dobar polovni automobil”. Jeste, znam, piše na satu da nije ni vožen, vozila ga baba do pijace i deda do pčelinjaka, žena prevozila decu do vrtića i tako dalje, ali sve zajedno to ne pije vodu… O pređenim kilometrima tih polovnih automobila uopšte ne želim da raspravljam. Ko ne veruje, neka sam odabere marku nekog polovnog automobila, nađe ga kod nas na oglasima, pa uporedi koliko taj isti košta u Nemačkoj, Švedskoj, Italiji. Nekako ispadne da je taj isti automobil, sa tričavih 120.000 pređenih kilometara, posle carine i uvoza, kod nas jeftini nego u Nemačkoj? Kako? Ne znam i Hudini bi pozavideo na tim izvanrednim sposobnostima… Ovo može da potvrdi svako ko je sam kupovao polovan automobil u inostranstvu… E sad, za veće pare, recimo 6000€, se verovatno može i naći nešto pismeno među polovnim automobilima, ali se tada javlja prosto pitanje da li bi se osećao glupo kada bi te pare dao za polovan automobil, što bi rekli tek razrađen? 😀 Osećao bi se glupo, a pride, kad vidim da je to neko uradio, imam ogroman transfer blama, majke mi…

Dobro, računica se tu ne završava. Neko će reći, jeste za 3000€ se ne može naći polovan automobil kako treba i jeste, to je dovoljno za učešće u kupovini novog automobila, ali gde je ostatak? Ostatak ide na rate prijatelji i to fiksne od oko 115€. Slažem se, ko ne može da odvoji mesečno toliko, ova priča nije za njega. Pitanje je onda kako će taj neko uopšte da odvoji bilo šta za automobil, pa i za polovni? Ovo sad već spada u domen pitanja za naše vlastodržce, sa obzirom da živimo u zemlji slepadiji ili ti tzv. “Dolini plača”.

Dalje, ako vam automobil nije prevozno sredstvo već statusni simbol, onda ova cela priča opet pada u vodu. Neki baja do jaja, sigurno neće sesti u Dacia vozila jer to jelte, nije mačo. Znači moraće da odvoji pozamašnu sumu za novi Audi, a kako to spada u domen pa skoro nemogućeg, okrenuće se polovnim sa tričavih 300.000km na satu… al Audi je Audi… jbg… Sa ovima i ovakvima nebi ni raspravljao… nema smisla…

I najzad, dođoh do toga da sve to zavisi malo i od ljudi koje možemo podeliti na asocijalne i socijalne. Socijalni ili ti društveni ljudi kupuju polovnjake kako bi se družili sa drugim društvenim ljudima, kod svog omiljenog majstora svakako, i imali o čemu da čavrljaju. Asocijalni kupuju nova kola, njima druženje kod majstora ne predstavlja nikakvo zadovoljstvo, sram ih bilo… pa kad su već takvi, nedruštveni, neka se sami sa sobom bore u jadu svoje udobnosti novog automobila i u seti se prisećaju Mileta Majzle koga nisu skoro videli…

Imam li pare za dobar polovnjak? Nemam… Ostaje mi samo da kupim novu Daciu ili tako nešto, a za rate će se već naći para, kad ima za kafanu, biće i za to…

P.S. Svaka sličnost sa osobama koje poznajete, a uklapaju se negde u ovo priču, je namerna. Konkretnih likova u priči ipak nema, osim Mileta Majlzle. Pa i da ih ima, bili bi izmišljeni kao što je izmišljen Mile Majzla, jer ko je još čuo da se vrhunski majstor tako zove? I da… mislim da Srbi nisu najstariji narod na svetu, ali u to nisam 100% siguran, vreme će pokazati a ravnozemljaši dokazati.

Šerovanje ili na srpskom deljenje:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

12 − two =