Kredit za novi auto

Reče mi Vule danas da su mu odobrili kredit za novi auto. Istočnoevropski blok naravno, ne uzima neku besnoću od auta već Daciu Sandero, skoro pa klot varijantu. Sve je to OK, o ukusima ne treba raspravljati, svako je lud na svoj način, ne diraj me u ciklusu, baba mi je bolesna i slične priče. Ne, ja stvarno nemam ništa protiv tog automobila, volim nove automobile i rado ih se sećam… ko još nečeg drugog… Nebi imao ništa protiv da sednem u takav novi automobil iako mi u “tom nekom” cenovnom rangu on nije možda prvi na pameti. Pa ipak, kad se uzme u obzir da ja jašem srpske puteve, radim srpski posao, prelazim kilometražu ko razigrani srpski taksista, nemam para za srpski auto (čitaj Fiat koji košta ko omanji stan u Vrnjačkoj Banji…), zašto nebi vozio polukrvni francuski auto? Da, rumunski auto… Iste one Rumunije koja je imala komunizam ko i mi… ko i nemci, a ovi Warburga pretvoriše u Daciu, slava im i hvala vavek, Amin.

I kao što to obično biva sa mojim tekstovima, ovaj nazovi uvodni proser uopšte nema veze sa temom. Zavede me spika, šta da radim, nebi ja. Problematika ima veze sa naslovom, sa kreditom. Vule je čekao da mu odobre kredit u jednoj “našoj” (čitaj francuskoj) banci čitave dve nedelje. Može sva papirologija preko mail-a, može sve, telefon, fax, golub pismonoša, telnet, internet, preko zdogne komšike, vozača autobusa ili sestrića studenta, ali samo ti nama dostavi papire i mi ti se javljamo. Da komšika kaska na svom putu, to kapiram. Da se studentarija opila u kafani sa sve papirima i brisala bale njima, to mi je razumljivo, ali da mailovi kasne, to ne razumem. Kako pošalje mail, a oni se jave posle tri dana. Svaki put kad su se javili, nepisano srpsko pravilo FT1P ali sa dozom francuske romantike. Prvi put mu nedostaje broj zdravstvene knjižice i karton od urologa. Drugi put krvna grupa žene. Treći put dokaz da nije ratovao u Siriji. Četvrti put uzorak jetre… I eto, operisasmo Vuleta. Jetra mu nije za primer, jebiga. Šta znam, možda to tako treba, a ja se nađo u čudu i opet mi oblačić iznad glave sa mišlju da sam iz tog mog nekog, sve manje imaginarnog pararelnog univerzuma. Poslasmo i jetru mailom, a Vuleta ostavismo da je regeneriše viskijem, doktor zabranio bilo šta domaće radinosti, kaže nije provereno…

I sad tu kreće zajebancija čiji ishod ja ne znam. Može sva papirologija da se dostavi kako god hoćeš i piše ti u horoskopu, ali kad mu po jetri spoznaše da je likvidan, kažu mora svu tu dokumentaciju opet da donese, ali original, potpisanu i drmusanu pečatima raznoraznih naših srpskih poslodavaca…. Znači još dve nedelje cimanja da se objasni obračunskoj službi za kakvo govno mu treba toalet papir. Da je znao pa barem da ga nismo ušivali kad smo mu vadili uzorak jetre, a ovako imaće šav i od napred i od pozadi… A ako ikad završi sa svom tom papirologijom, nada se čovek da se neće ako ništa drugo kopčati od pozadi i razmišljati što su mu zidovi gumeni…

Eto tako, u zdravlje nek se vozi…

Šerovanje ili na srpskom deljenje:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

10 + two =