Korišćenje bankarskih usluga

Kao i svaki drugi državni službenik „s značku“, tako je i Petko pogodan cilj za banksterske agenture koje vrebaju iz svih mogućih pravaca. Neodoljivo podsećaju na jednu osobu koja se, sada mogu slobodno da kažem, godinama ne skida sa svih mogućih kanala – istovremeno, potom radio aparata, a vreba i iz frižidera, zamrzivača, wc šolja i svih ostalih objekata koje svakodnevno koristimo a imaju poklopac. Odavno nisam probao jogurt iz čaše, ali moguće je da se i ispod one alu-folije krije nešto… Elem, banksteri… Vrebaju na svakom uglu, ali Petko je ovaj put samovoljno otišao mečki na rupu. Pritisla kriza, pa mora da iznalazi načine da dođe do nekog dodatnog keša. Stigla mu je viza za Svemirdom, da obiđe tu mističnu zemlju kako bi mogao po povratku da informiše druge ljude kako bi posetili tu istu zemlju i naravno povećaju joj BDP kupovinom suvenira, sendviča i naravno plaćanjem boravišnih taksi. Memoari iz Svemirdoma biće objavljeni nakon povratka, a do tad evo priče o muci sa ostvarivanjem tih usluga koje su Petku u datom momentu bile neophodne.

Čin 1 – Odlazak za podnošenje zahteva

Naravno, kod bankstera nikako nije moguće da odeš i zavšriš posao u cugu. Čas je gužva, čas sistem ne radi, može da se desi da neko izazove paniku kod klijenata i osoblja kad uzvikne – „Ovo je pljačka!“, pa je potrebno određeno vreme da se uskomešana masa smiri, kada se utvrdi da je neki nesrećnik došao da plati ratu za kredit… Da ne nabrajam više..

Ode Petko kod bansktera, naravno nakon kraja radnog vremena! Ovo je bitno da se napomene, jer ga njegovi pacijenti ne puštaju da mrdne s radnog mesta. Uredno sedne i čeka. Par ljudi samo ispred njega u redu za razgovor sa banksterom sličnog kalibra, s tim što je bankster opasnija varijanta. Na klik ti ili da keš ili te u***e za narednih 20-30 godina da ne možeš da se opasuljiš. Znači, mora da guta knedle i da bude fin sa baksterom inače propade čitava ideja oko dobijanja keša. Nakon skoro jednočasovnog čekanja sa cela 2 uslužena čoveka ispred njega, Petko dolazi na red. Seda u vruću stolicu. Stolica ko stolica ne izgleda nešto preterano opasno ili fensi, već su je prethodni dobro usijali dok su se preznojavali od pogleda bankstera, dok ih strelja pogledom tik iznad monitora.

Dobar dan! Ja sam Petko! Znamo se, sarađujemo dugo godina! Želim kredit, kartice, čekove i sve što nudite! Jbga treba mi kinta da krpim kraj s krajem, a i došla mi je viza za Svemirdom, pa mi treba i keš i nov nameštaj!“! – kaže Petko i nastavlja da se informisao na netu i gledao druge bankstere i rešio je da dođe baš kod ovog. Uz par razmenjenih reči, kada se ustanovi za šta Petko ima pravo, a za šta ne, kreće i kliktanje bankstera. Za početak uzima generalije tipa imena i prezimena, jmbg im ne treba, već je lična karta uredno u čitaču. Nakon desetak minuta čekanja i neprestanog kliktanja nastavlja se dalje sa potpitanjima i to malo pikantnijim.

Počinje se sa poslom, gde Petko radi (znaju oni sve, al‘ sve jedno ispituju), koliko dugo, kakav ugovor ima, kakav je predhodni bio, budući (o ne, misle da Petko ima vremeplov, ali mislio je da nikom nije pokazao uređaj neophodan za putovanje u Svemirdom?!). Petko vešto izbegava odgovor na zadnje pitanje, pitajući bankstera kakvog je zdravlja, kako su mu deca (ako ih ima). Uz blagi osmeh bankstera, nastavlja se ispitivanje postavljanjem narednog pitanja. Vreme radnog vremena je davno prošlo, Petko ostaje sam u medveđoj jami!

Nakon četrdesetak minuta ispitivanja i uzimanja generalija tipa krvne grupe, da li su oba bubrega prisutna u telu, kakvo je stanje kardiovaskularnog sistema, mogućnost posedovanja prevoznog vozila, a onda i krvne slike pokojnih babe i dede, njihovih otisaka vilica, istorija bolesti u porodici … (ček da ne zaboravim nešto) … ma davanja podataka o kompletnom porodičnom stablu počev od Kosovskog boja pa na dalje (da se uzima stambeni kredit tražili bi podatke i za period pre) dolazimo do kraja avanture.

Ostaje da se odštampa jedan ris papira zahteva, prohteva, mogućnosti, opcija i naravno davanje krvne plazme na analizu. Naravno, štampanje traje koliko i ispitivanje. Te koči sistem, te voda ušla u kablove (tih dana bilo je kišovito) i još mali milion izgovora. Petko tura potpise na obeleženo mesto i sav preznojen i iznuren izlazi iz banke. Odlazi u nepoznatom pravcu za ženu, ne bi li se okrepio pred povratak u toplo porodično gnezdo.

Čin 2 – Odlazak na kompletiranje zahteva

Nakon čekanja od par nedelja, uredno stiže sms poruka sa obaveštenjem da je odobreno sve što je Petko želeo. Sa euforijom odlazi ponovo kod bansktera i to iz par navrata. Bila je tolika gužva da se nikako nije isplatilo čekanje. U tih nekoliko neuspelih pokušaja, u redu je čekalo čak 3 čoveka. Napokon, a i u poslednjem momentu, u redu je bilo čitava 2 čoveka i primenom zakona verovatnoće uz primese Marfijevog zakona, Teorije relativiteta i Teorije svega, zaključuje da se čekanje isplati.

Uredno seda na klupu i čeka se prozivka. Na istu čeka ne previše dugo. Nije stigao ni da pročita vest do pola o tome kada će novi rat, kriza ili neka druga opasna zajebancija po čovečanstvo, već se našao pred banskterom i njegovim osmehom. Uredno predaje menice, i naravno ličnu kartu koju ubacuju u sredstvo za identifikaciju. Procedura dalje teče… Nakon onih 10 minuta pripreme, jer sada se već zna čitav rodoslov, pa se preskače pitanje koje je ime i prezime… Razmeni se po koja reč oko porodice, posla i svakodnevnih gluposti. Sistem dozvoljava naredni klik… Sat pokazuje da je prošlo čitavih pola sata od kad je Petko u vrućoj stolici. Pojavljuje se čistačica, znači kraj je radnom vremenu banke.

Atmosfera je već opuštenija, svi se međusobno sad znaju, sve je odobreno i može da se otvori šampanjac. Samo se čeka da sistem dozvoli štampu. Međutim, taj sistem se izgleda urotio protiv Petka, nikako da se pokrene. Izgleda da ona voda iz kablova još uvek nije sasvim isparila.

Petko se uredno nudi da pomogne čistačici, dok čistačica riba, Petko sa usisivačem dominira po etisonima. Mora da se prekrati vreme i odobrovolji sistem. Razgovor sa svima je postao više prijateljski u odnosu na prvi dolazak. Padne i po koja neobavezna šala. Mada gledaju Petka sa dozom podozrenja, čini im se da ipak nije sasvim čist. Ne kapiraju da ga nosi euforija odobrenja i priliva sredstava na račun, pa lakše diše, poletniji je i samo razmišlja na trenutak kada će upaliti čudotvornu mašinu i otputovati u Svemirdom.

Vreme neumitno teče, pod koji je čistačica oribala onako na brzinu se davno osušio. Tako da izlazak iz banke više ne zahteva skok u dalj sa elementima preskakanja prepona i to kroz otvoren prozor. Ali mukama izlaska iz banke kroz prozor nema kraja, sa druge strane su ukrasne žardinjere, ivičnjak i naravno saobraćaj, pa je potrebno znanje iz aerodinamike, kako bi se pri iskakanju kroz prozor otpočelo kočenje povećanjem vazdušnog trenja. Ume da bude jako nezgodno da te u trenutku dobijanja deviznog priliva oplete baja u bmw-u zatamnjenih stakla koji ni nema potrebu da diže kredit. U tom slučaju ode sve na lečenje i banje. Sva sreća te nije bilo potrebe za ovakvom egzibicijom.

Petko je uredno napustio banku posle višesatnog zadržavanja u banci. Spreman je za Svemirdom, ako preživi pričaće – He‘ll be back!!!

Šerovanje ili na srpskom deljenje:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

twenty − eight =