Ispovest pijanog Kineza il’ Japanca

Ovaj setni naslov jako budi neke romantične aluzije na daleki istok i bratsku nam Kinu, zemlju odakle ćemo uvoziti najkvalitetniji pirinač za naše sarme, ali u stvari ovo bi trebalo da bude priča o nama samima, gde braća Kinezi dovoze ogromne količine belog zrnastog proizvoda. Pri tom nije ni malo lepa. Mogla bi da se svrsta u kategoriju javnih kuća, gledajući iz ugla ustanova. Kako sam uspeo da povežem pijanca, Kineza il’ Japanca (kako da odredim kad su svi isti) sa sarmom i javnom kućom, uh, previše je lako.

Odakle sad pa Kinezi il’ Japanci

Hajde da konstatujem da privreda cveta, kao što stalno viđamo po ružičastim bojama na tv-u. Našu omiljenu omamljujuću crnu kutiju. Došli su nam naša mala braća malo drugačije boje kože od naše, ali i oblika očiju, stasa, ali i mirisa, a pogotovo kuhinje. Čini mi se da nas sad malo manje ujedaju i spopadaju ove životinje lutalice. Ispravite me ako grešim.

Uz njihov dolazak, dođoše nam i njihove pare, eto da sam juče umro, nikad ne bih imao pojma da im se valuta zove Juan. Sad, da li je taj Juan bio neki znameniti čika, pa mu se zemljaci odužili da nacionalizacijom njegovog imena i dodelili je valuti, ko bi ga znao? Bilo kako bilo, sad plivamo u parama na novom svilenom putu i jedemo onu čuvenu sarmu sa najkvalitetnijim pirinčem.

Tako da sad na ulicama možemo da vidimo našu novopečenu braću i to ne u svrsi turista koji jure po gradu i fotkaju ovu ili onu znamenitost, već kao gospodu i gazde. Kupiše oni pola Srbije dok trepneš, evo i autoputevi svuda. Nije moguće a da ne možeš da stigneš bar za sat vremena bez obzira na tačku u zemlji gde se nalaziš (uh, al sam ga preterao sa ironijom 😉 ). Čujem i da ćemo da letimo privatnim automobilima kad nam uvale da ih sklapamo. Al će to da bude doživljaj. Pa kad pokvasim komšijin prozor iz letećeg automobila u punoj brzini, biću presrećan ako ne završim zakačen među banderama. Dakle, braća Kinezi il Japanci su došli ovde da budu gospoda i gazde. Jbga kad sami ne umemo.

Petko i brat Kinez il’ Japanac, upoznavanje

Sedeći tako u memljivoj kafani, sa karakterističnim stolnjacima i pikslama u etno stilu, Petko kao i uvek kulira za omiljenim stolom u ćošku i bezobrazno dobacuje okolnoj gospodi za stolovima, dobacuju i oni njemu. Neka pošalica, neki vic, neka psovka, pa bude i neko piće, kad je početak meseca. Eee, to su dani!

Jednu takvu rutinsku seansu prekida upad nove gospode i gospodare naših sitnih sudbina. Vidi se na prvi pogled da odudaraju od nas standardne namrgođene eminencije. Pridružuju nam se i sedaju za sto. Neko od prisutnih ih je poznavao, pa ih je i pozvao da nam se pridruže. Beše jedan lik, al se Petko nije udostojio da mu ime upamti.Kreće konverzacija na tarzan ingliš dijalektu i utrkivanje ko će više da naruži engleski.

Novo društvo nasmejano, sitnih okica, koje se ni ne vide dok se smeju, ali zato zubi ki u ždrepca. Pričaju oni, ja sam Hin Jao Pao i tako ređaju imena koja zvuče kao da baciš konzervu niz ulicu i beležiš zvuke… Pa odakle su, pa šta su radili ili videli.. i tako piće za pićem vreme odmiče, dok se količina alkohola u krvi diže uz primese visoko koncentrovanog nikotina.

Naše žene, vaše žene…

Nezaobilazna tema su naravno i žene. Kako da se to zaobiđe, kad nivo testosterona probija plafon!? Nekako ću sad da povežem tu javnu kuću i novopečenu braću, pa kom opanci kom obojci. U žaru razgovora pohvali se jedan brat Kinez il’ Japanac, kako u Kini za seks moraš da platiš bato, nema ništa džabe! Kaže on to, al’ na srpskom, onako oskudnom, al shvatismo poentu, ili je alkohol uključio vijugu za translejt. Zato kod nas, gospoda više ne mora da plaća, može sve i džabe! Priča on tako i ne skida osmeh sa lica kao da je dobio sedmicu na lotou i bingo zajedno.

Tako ispostavilo se da sem što su doneli pirinač, došli su i da nas jebavaju u svakom smislu, psiho-fizičkom i naravno da se napiju mutne vode iz Morave, ali pre svega da nas j**u.

Ne možeš da se ne zapitaš jesmo li na toliko niske grane pali da više ni ne trebaju da se trude da plate za pristojan seks, već se to podrazumeva onog momenta kad kročiš na aerodrom. A viza i radna dozvola, a poslovna pratnja. Pa uzmeš katalog uz vizu, odabereš, sedneš na aeroplan i dok sletiš biraš jednu, dve, tri … pet, zavisi od toga koliko možeš da izdržiš. Možda se takva reklama i vrti na Kineskoj nacionalnoj televiziji – Idite u Srbiju, zemlju gde je onodenje fraj!.

Izgleda da smo se odrekli dostojanstva, pa fino lepo dajemo dupe na veresiju. I još nešto, ne vole da ih nazivaš Japancima, al’ ako kažeš Tajvanac, tu su spremni da pokažu svoje umeće Kung Fua i drugih Šaolin veština… Moraće Petko da menja kafanu…

Šerovanje ili na srpskom deljenje:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

10 − 5 =