Da sam penzioner

Penzioneri sa setom kukaju o mladosti. Mladi ne razmišljaju ni o čemu sem o onim stvarima. Oni koji rade, pitaju se kad će više ta penzija, a država na svakih par godina na to pitanje daje novi odgovor. Šta više, do vremena kada budem objavio ovaj tekst, odgovor na to pitanje se možda promeni pa i neću da preciziram i dajem odgovore čija je tačnost upitna.

Što se mladosti tiče, to sam nekako pregurao. Nije da mi sad cveta mladalačko cveće oko ušiju, više sam u nekoj drugoj kategoriji… A u mladosti bilo je svega, eh…. Sad sam u fazi kukanja za penzijom, pa onako usput razmišljam šta bi ja radio da sam sad penzioner? Ima li pametnije teme kojom bih uposlio svoj mozak u sitne sate? Mmmmmmmm… nema…

Pecaroš

Prvo, verovatno bih išao na pecanje. Ne znam zašto, u životu nisam išao na pecanje, pa možda baš zbog toga. Kupim kamp prikolicu i idem širom naše domovine da pecam. Izvadim štapove iz prikolice, pobacam ih po obali, pa bacim neko meso na roštilj ko sav normalan svet. Dođe ribolovačka inspekcija, a ja nit imam dozvolu za pecanje, niti pecam… i lepo mi… A što bi tek bio namrgođeni pecaroš penzos, ih… Niko nebi smeo da mi se javi u prolazu:

  • Gde si komšo, kud si kreno komšo?
  • Šupičku materinu… baksuze…

Ovo samo iz fazona, jer realno nebi ni pecao, a sav ulov bi mi bio u obližnjoj mesari.

Lovac

Možda bih se učlanio u neko penzionersko lovačko udruženje. Nosim pušku i šetam sa lovcima penzionerima ka kafani. U kafani se odeljemo za sitne novce jer matori organizam ne može više da podnese hektolitre alkohola. Divota jedna. A ne mladost… ne može da te napoji ni pivara cela. Onda prepričavamo lovačke priče koje je svako od nas pročitao na internetu. Šumu niko od nas nije ni video, podrazumeva se. A puške koje nosimo su one dečije sa plastičnim kuglicama kao municijom. Sa obzirom da sam mator i slabo vidim, i to je opasno… Malo-malo pa gađamo konobaricu u dupe. To je 5 poena, a ko joj ubaci u dekolte 10 poena. Ko skupi najmanje bodova, plaća turu. Divota…

Šah u parku

Bacio bi se na šahovske dileme sa klasićima u parku. Naravno, na tabli uvek ista postavka figura i čekamo da dođe neki pametnjaković da se umeša u sledeći potez pa da ga isprozivamo ko da nam je otkrio kraj serije Game of thrones. Onda se posvađamo sa dekicom spojlerom i tako redom sa svakom sledećom žrtvom. U nedostatku takvih žrtvi, dobacivao bih bakama po parku i zviždao za njima. Onda te baba isproziva da si matora budala a tebi lepo. Hranjenje golubova i grickanje semenki je obavezno između predhodno opisanih seansi. Politika ne dolazi u obzir i ovako je sve bilo bolje u neko naše vreme, nema ni smisla raspravljati o ovome danas. Kad sam već kod politike, glasao bih ko i danas penzioneri, za one najgore…. ko šiša mlade ljude, ja sam svoje proživeo…

Vožnja gradskim prevozom

Ja bih u gradskom prevozu ustajao svima. Pričao bi da treba da čuvaju noge i kičmu dok su mladi, posle nema vajde. Ako neko antipatičan uđe u bus, njega bih maltretirao da ustane starijoj osobi. Onda bih seo na to mesto pa bih na sledećoj stanici ustao nekom još mlađem. Jedino bi cimao vozača da ustane, što on da sedi a dekica da stoji, nema smisla. Kontrolu bi zajebavao da se švercujem sve dok ne polude i ne izvedu me iz busa… pa bi im onda pokazao mesečnu kartu i optužio za maltretiranje. Ma svašta bih zanimljivo radio u gradskom prevozu…

I eto tako, u sitne sate razmišljam kako ću kao penzioner baš dobro da se zezam… Ipak, ostaje pitanje da li ću uopšte dočekati penziju, jer dok ja dođem do nje, verujem da će prag za odlazak u istu da bude 85 godina života i 67 godina staža… Pa ko doživi, pričaće…

Šerovanje ili na srpskom deljenje:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

twenty + sixteen =