Četvrtak veče, meni je ponedeljak

Beše nekad davno, to beše baš davno kad sam pisao blog, kad sam čitao blogove i kad su me nervirali blogovi i ja nervirao blogere. Valjda prođe decenija… a da sam nastavio, do sad bih bio “milijunaš”, al mojega stojko, ne ide tako… Dođe neko vreme, pa se omatorelo, pa kaže stari mora se ‘leba jesti… Pa u drugo vreme meni kažu “stari mora se leba jesti”, pa se uhvatih u koštac sa mešenjem hleba, nebi li sva ta usta nahranio…

I eto, sad kad uspešno hranim dosta tih hleba gladnim ustiju, pa reko ajd ponovo da počnem nečim i dušu da hranim, a da to nije sujeta ili neki drugi da prostite ***** (ne smem da se izražavam, sramota me).

Tu dođoh i do onog što htedoh da kažem sve vreme… Eto počeh ponovo da pišem blog. Al ne lezi vraže, sve mi novo a sve zapravo staro. Pa se pitam šta pisati majku mu? Nekad se to znalo čini mi se… mada se nekad mnogo toga znalo… I tako reših da pišem, bez da razmišljam šta, sve je i ovako ludo i u tom ludilu uvek ima tema.

I eto PONEDELJAK, a u stvari četvrtak. Sve poslove počni Ponedeljkom, taj dan je i ovako mrzak…

Šerovanje ili na srpskom deljenje:

One Reply to “Četvrtak veče, meni je ponedeljak”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

5 × four =