CategoryPodvojena ličnost

Saveti kako uštedeti novac

Skoro sam ovde “držao predavanje” na temu podizanja kredita. Meni je to strana materija, nikad nisam bio, kako to naš narod stručno kaže, “u kreditima”. Pa ipak, računica za nas koji su iz bilo kog razloga kreditno nesposobni (ili samo nesposobni) je vrlo prosta. Ne možeš da dobiješ kredit, idi negde u kafanicu, popij par ladnih i razmisli šta ćeš dalje. A kredit ko kredit. Od banke uzimaš jednu sumu, za par ili već koliko godina vraćaš drugu (veću) sumu, a sve to podeljeno na mesečne rate. E oko toga su se sjatile moje misli dok sam ispijao tih par ladnih… gajbi… Znači sve jedno moram tih nekih par godina da na mesečnom nivou smišljam novac za ratu? Pa da. Zato rekoh sebi, ajd da vidim kako taj novac da uštedim i bez podizanja kredita, kako bih na neki način sam sebe za par godina kreditirao. E tu kreću dileme i kombinacije G13 uz primese Mikija Manojlovića i njegovog “ekonomizacija je majka opstanka u ovako teškim okolnostima…”

Znači rešio sam da uštedim pare. Mali korak za čovečanstvo, a veliki za mene. Pre svakog velikog posla, treba odraditi detaljne pripreme za isti. Stoga, evo par koraka koje treba slediti pre same štednje:

Continue reading

Kakvu kafu volite?

Ujutru kad ustanem, nezaobilazna stavka moje jutarnje rutine je ispijanje kafe i tako već godinama. Bez toga ne valja da mi počne dan, nikako prijatelji. Ako ne popijem kafu ujutru, pretvaram se u zver koja razdire sve pred sobom, svađam se bez razloga, napadam ljude, tražim kavgu… skoro pa kao neki kad popiju rakije… dobro, možda malo preterujem sa opisom sebe, ali sam u svakom slučaju nervozan…

Continue reading

Stišnjena šunka, kvadratura mozga i estetske grede

Pazario bih neki stan, razmišljam ja onako zanesen u svojoj nemaštini. Pazario bih nešto što nije preterano veliko, a da nije ni preterano malo, tik da mogu nešto da reknem kako imam na svoje cenjeno ime. Najviše bih voleo da to bude recimo neko prizemlje, da se ne pentram do ko zna kog sprata te imaginarne zgrade. U najgorem slučaju, nema veze koji je sprat, ali jedino ako ima lift. U stvari, u najgorem slučaju, nema veze koji je sprat i bez lifta, neću da budem cepidlaka. U stvari, mislim da bi bilo dobro zbog pogleda da to bude u potkrovlju, pa da gledam na neku planinu, ono skoro pa kao na “Samotnu planinu” iz Hobita. I možda je dobro da nema lift, taman da smršam dok se penjem do stana… Da, to bi bilo idealno. Dobro, rešio sam neke od dilema, znači potkrovlje, sa velikim pogledom na “Samotnu planinu”, ne veliko, ne malo… ili sa pogledom na neko jezero, sve jedno… ili na grad, onako sa visine… ili na komšijske zgrade, ako ništa drugo majku mu, pa valjda za moje imaginarne pare mogu barem toliko da tražim? Da, to je to… sve dok nije stišnjeno ko šunka…

Continue reading

© 2019 PONEDELJAK

Theme by Anders NorénUp ↑