Bez tenzije do penzije

Sve stručnjak do stručnjaka, sve moj do mojega. Limar je pravnik, mesar obračunski radnik, nastavnik je automehaničar, hirurg radi u mesari… Dobro, imali smo mi slučaj da je mašinbravar bio predsednik, pa nam je (po nekima) bilo bolje nego danas…a danas se ne zna ko pije a ko plaća… da li pije predsednik opštine koji je varioc i da li plaća medicinska sestra koja je završila srednju ekonomsku, a služi ih konobar sa masterom ETF-a? Sa izuzetkom da se zapravo sve zna, tačnije zna se na koji način to funkcioniše…

Druže Tito mi ti se kunemo

Ja recimo najviše volim kad sretnem “velike znalce i poznavaoce stručne materije” iz doba mašinbravara koji pod tim istim drugom Titom učiše škole i preko tuđih leđa i crvenih knjižica postadoše nešto u svojoj branši… To bre popilo svu mudrost ovoga sveta i sve najbolje znaju… Moguće je da su i sami ukapirali koliko ovi danas ništa ne znaju, pa su nekako ekstremno ponositi na svoja vremena? A čak i kad im dokažeš da neke stvari jednostavno nisu takve kakvim ih oni smatraju, čvrsto stoje na zemlji i brane svoje dugogodišnje (ne)znanje… E što bi rekli englezi, that’s the spirit, drugovi… Ne znam, ne mogu da se oduprem osećaju da su to ljudi koji zapravo najviše pate od jedne boljke koja se zove gordost, ali možda sam samo preterano blag prema njima… Pa opet, to je bre gospoda u odnosu na ovo što se danas viđa. Ako ništa drugo, imaju neke manire gospode i to je za poštovanje. Da sebe ne dovedem u nezgodnu poziciju… ne, ja nisam ljubitelj starih mašinbravarskih vremena (izuzimamjući Novi Val), ali o tome ovde i nije reč…

Drugovi današnjice

Sve ovo me je navelo na misli o stanju danas i ovde. OK, u predhodnom pasusu je bilo reči o starijim ljudima, a matori ljudi ko matori ljudi. Ne možeš objasniti ni deci uvek i sve, pa ne možeš ni dekicama i to je stanje stvari koje traje i trajaće doveka. A šta je sa današnjim stručnjacima? Na mnogim ključnim mestima mi imamo “velike znalce” koji ni po hleb ne kreću ne noseći svoje skupe diplome pod miškom. Ne mali broj puta došao sam u situaciju da te sveznalice podučavam materiji koja nije moja “maternja” i sve se nekako povlačim i pravim nevešt jer glupo je da ja sa svojim obrazovanjem (usko stručnim u totalno drugim aspektima) učim ljude sa visokim školama (4. srednje dali vanredno) ono što treba da znaju, što bi učiteljice rekle “u pola noći”. Ono, ako im diplome realno ne obezbeđuju to znanje, onda bi svakako to znanje trebali da imaju barem shodno pozicijama na kojima se nalaze…Hoće li i ovi frikovi jednoga dana da postanu nadobudni penzioneri? Verovatno da hoće, ali se bojim, sa manje gospodskih manira nego drugovi penzioneri…

Sledi neizostavno pitanje i ono koje se samo nameće… A kakva je ovo danas, da iskoristim popularni izraz, kadrovska politika? Preko koje knjižice ovi današnji drmatori dolaze gde su? Čija je snajka nečija ujna kad su neki tamo bezveznjaci postali ključni ljudi na čelnim pozicijama? Stvarno ne kapiram kako stvari danas funkcionišu i možda treba da zahvalim Bogu što nisam deo ove priče? Blagodarim tašti što radim u njenoj firmi na poziciji “ne treba ti mozak”. Pa opet, kad vidim sve te šuplje priče, neznanje i skrivanje neznanja, ne mogu a da ostanem ravnodušan… Par puta mi se desilo da te i takve ljude javno izobličim, ja koji nisam deo tog sveta i predpostavljate, nisam dobro prošao. Pa čak i kad sam bio diskretan, uvek se meni obijalo u glavu, a to je uvek pouzdan znak da se ljudi boje tuđeg znanja… Meni recimo nikad nije bilo strano da priznam neznanje, naročito ako se ne radi o mojoj materiji. Šta više, nije mi blam da priznam da nešto ne znam ni u svojoj materiji, ali uvek napravim sebi odstupnicu time što priznam da nešto ne znam i zamolim ljude da mi daju malo vremena kako bi odgovor dobili u najskorijem roku. Onda uzmem pročitam, nađem odgovore i ljude posavetujem. Time sebe usavršavam a pride i ne farbam ljude svojim neznanjem ili što bi naš narod rekao “ne prevodim ih žedne preko vode”.

Al šta ja dalje da pričam kad ni sam ne radim u branši? Ja sam, opet popularno rečeno, tajkun. Ako “tajkun” označava sve one koji rade u privatnoj firmi, ili ne daj Bože imaju privatnu firmu, onda sam i ja valjda neki tajkun? Mislim, moram sebi da nađem neko mesto pod Suncem, da se sa nekom grupacijom poistovetim. 😀 Ja doduše samo radim u taštinoj firmi i nisam milijunaš, ali tašta je vrh piramide u toj firmi, što znači tajkun, pa ja se valjda onda po rodbinskoj nekoj vezi takođe svrstavam u tajkune… Rekoh ponosito i ostadoh živ…

Seoba Srba vol 36

Možda su u pravu ovi koji smatraju da je sve što nešto vredi otišlo preko grane? Možda naša država stvarno nema sluha da zadrži prave stručnjake pa se svi globalno zadovoljavamo škart robom? Odbijam da poverujem u to iz prostog razloga što znam brdo dobrih stručnjaka u okviru njihove materije koji su i dalje ovde i dalje su optimistični, ali me uvek iznova zaboli to što velika većina njih nema snajku čija ujna poseduje neku knjižicu, pa da ih malo pogura na toj javnoj lestvici… Mnogi od njih zapravo nemaju nikakav posao a kamoli posao u struci… A posle se pitamo zašto je neko otišao i gde je tu ljubav prema domovini? Velikoj većini njih je ljubav prema gladnoj deci ipak veća nego ljubav prema domovini…

A na kraju, najbitnije je, da citiram naslov i jednog stručnjaka koji se uklapa u ovu priči po svim tačkama optužnice, “bez tenzije do penzije”… ako penzije uopšte i bude bilo do tada, a za tenziju ćemo da vidimo…

Šerovanje ili na srpskom deljenje:

One Reply to “Bez tenzije do penzije”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

17 + sixteen =