Ovih dana baveći se raznim tipovima putovanja, prostornih, vremenskih i naravno službenih, koji nemaju neku poentu, ali se trudim da nađem nešto vredno u svemu tome i da makar malo uživam… Putujući tako, uspevam da malo motam film po glavi i setim se nekih stvari iz prošlosti… Ovo je sve zahvaljujući mojoj moći da se ne uključujem u razgovor koji se vodi u prevoznom sredstvu, ne bi li se ubilo vreme tokom puta, već se koncentrišem na put i meditiram… Zamišljam neku cvetnu livadu, Sunce greje, ptičice pevaju i ostale zajebancije… Al’ tok misli uvek skreće na neke druge tipove okruženja, ljude i događaje. Što da sam na nekom lepom mestu, gore opisanom, kad može to da bude safari u Africi, gde me divlje zveri ganjaju. Setih se tako svoje prve nepristojne ponude o kojoj bih sad da kažem neku reč…

Continue reading