Mnogo je teško kad u kući nemate domaćina. Domaćinstvo propada, deca se hvataju za glavu i ništa im nije jasno, a domaćin je raspikuća. Ostavio mu otac, on lično nije ruke zaprljao da stekne, a uspeo je sve da proćerda. Jedna generacija gradi, a već druga razgrađuje. To je skoro pa 100% istina u svakom pojedinačnom slučaju. Što stekneš olako, olako i razbucaš. Da je sam sa svojih 10 prstiju stekao, umeo bi to i da ceni, ovako… pišanje uz vetar.

Ova skoro pa nepobitna istina, da jedna generacija gradi a već sledeća razgrađuje, tačna je do te mere da se veoma olako može primeniti kao 1+1=2 na sve sfere našeg života. Na porodice očigledno, ali i na firme (državne i privatne), na organizacije i udruženja, pa i na samu državu. Nemam nameru da pišem o državi i da razglabam ko bi u tom slučaju (ili u našem slučaju) bio deda koji je ostavio imanje, a ko razgrađuje. To familijarno stablo koje razgrađuje i arči zaostavštinu, dosta je visoko i razgranato, pa se ja u to nebi uplitao…

Continue reading